Антидепресиви не помажу свим пацијентима, а потрага за новим приступима у лечењу депресије остаје један од централних задатака савремене психијатрије. Истраживачи из Масс Генерал Бригхам-а су известили да антиинфламаторни лекови могу смањити тежину симптома депресије код неких пацијената. Рад је објављен у Америцан Јоурнал оф Псицхиатри (АЈП).
Тим који је предводила Наоисе Мац Гиоллабхуи анализирао је податке из рандомизованих клиничких испитивања у којима су антиинфламаторни лекови преписивани људима са дијагностикованом депресијом који су такође имали повишене биомаркере упале. Како је научник приметио, управо је овај приступ постао кључан, јер су ранија клиничка испитивања давала мешовите резултате, вероватно због чињенице да су лекове покушавали да примене на прешироке групе пацијената.
„Ако особа нема упалу, мало је вероватно да ће антиинфламаторни лек помоћи“, објаснио је Мац Гиоллабхуи. „Претпоставили смо да би ефикасност терапије била приметна само код оних пацијената чија је депресија заиста повезана са поремећајима имуног система.“
Коначна анализа обухватила је податке из 11 клиничких испитивања и 321 пацијента.
Истраживачи су открили да антиинфламаторни лекови статистички значајно смањују тежину депресије.
Налази, према ауторима, указују на постојање специфичног подтипа депресије повезане са хроничном инфламацијом ниског нивоа. Код таквих пацијената, поремећај имунитета је вероватно један од узрока патолошког стања, што значи да циљање инфламаторних процеса може бити ефикасна терапијска стратегија.
Виши аутор рада, професор Ричард Лиу, нагласио је да још не говоримо о тренутном увођењу лекова у широку клиничку праксу. Неки антиинфламаторни лекови имају озбиљне нежељене ефекте, тако да њихова употреба захтева опрез. Међутим, резултати отварају могућности за развој нових лекова и персонализованих приступа лечењу депресије.
Следећи корак ће бити развој прецизнијих имунолошких биомаркера који ће помоћи да се утврди ко је заиста подобан за антиинфламаторну терапију. Научници такође планирају да развију методе које ће селективно циљати на дисфункционалне делове имуног система, минимизирајући ризике.
„Потребни су нови начини да се идентификују пацијенти који ће имати користи од таквих третмана“, рекао је Мац Гиоллабхуи. „Али већ постаје јасно да је депресија код неких пацијената уско повезана са ослабљеним имунолошким одговором, а ова веза би могла постати основа за потпуно нову класу терапија.
